Доживела и написала: Гордана Атанасијевић
Неко запамти време поласка, како би знао колико је дуго, тј. брзо путовао до жељеног одредишта. Други пак пут претворе у низ доживљаја, заустављајући се на местима која им се допадну. Имам утисак да неки од мојих познаника и пријатеља на известан начин „одрађују“ годишњи одмор, као службени пут, управо зато што на исти начин бележе тајминг повратка, хрлећи натраг свакодневници, која нам свакако неће измаћи. Искрено, како год организовали пут, како се осећате у повратку? Да ли Вам тежњу да постигнете жељену релаксацију омета меланхолија што се све тако нагло завршило?
