U periodu od 14. do 28. jula ove godine po četvrti put zaredom vodili smo avanturiste zainteresovane za upoznavanje poslednje velike divljine u Evropi, prostora Karpatskih planina u Rumuniji. Ovogodišnja ekspedicija je okupila ukupno 8 terenaca šarolikog sastava, Oni koji su smogli snage, hrabrosti i vremena da krenu, doživeli su zaista nešto nesvakidašnje, što je moguće samo tokom leta, kada je dan dug, a temperatura u surovim karpatskim visinama relativno prihvatljiva.
Sloboda. Osećaj koji imate kada se nalazite u nekom naizgled bezgraničnom prostoru, čije krajeve ne poimate, i kada možete da krenete na bilo koju stranu na koju vas radoznalost vuče. Da zastanete gde god poželite, da iznenada promenite odluku, potpuno nesputani. To je ono što ovih dana doživljavamo na visoravnima, po grebenima i šumama Maramureša, za koje neki od učesnika ture kažu da pomalo podsećaju na istočnu Srbiju, drugi na Zlatibor – s tom razlikom što je ovo Zlatibor koji se prostire otprilike od Zlatibora, pa sve do Beograda. Nervoza i žurba nisu od koristi, a nepredviđene stvari se dešavaju kad se najmanje nadate. Pod tim ogromnim nebom vidno reljefnih oblaka morate biti opušteni i otvoreni, spremni da se prepustite ritmu predela, lagano plutajući kroz to nesagledivo prostranstvo, kao po oblacima…
Foto album u koji smo okačili probrane fotografije sa ekspedicije možete naći na linku (dostupan i posetiocima bez fejsbuk naloga)
Da rezimiramo utiske.
Još jednom je dokazano da istraživačka tura u Rumunskim Karpatima NIJE i NE MOŽE BITI – laka, “turistička” tura. Zato smatram da su oni koji imaju spremljena vozila, a nisu pošli pretpostavljajući na osnovu sastava ekipe da će to biti “turizam”, mnogo pogrešili. Ovakva tura se, doduše, uvek prilagođava mogućnostima učesnika, ali i to prilagođavanje ima neke granice, jer geografsko-pustolovne ambicije sa kakvima je tradicionalno već četvrtu godinu osmišljavamo, čak i u najkonzervativnijem mogućem pristupu pred nas svaki čas stavljaju vrlo ozbiljne izazove. Zato je tura ove godine počela sa 6 terenaca (naknadno su nam se priključili sedmi i osmi), a završila se sa 3 – neki jednostavno nisu dovoljno ozbiljno shvatili da je zaista USLOV da se u ovome učestvuje
1) Lično iskustvo
2) Sposoban automobil
3) Modifikovan i pripremljen automobil
4) MT gume
Havarije koje su bile očekivane su nas usporavale, terale da odustajemo od nekih prolaza za koje smo znali da će biti teški (naročito za polovinom ture već polufunkcionalna vozila), tako da smo za ovih 12 dana prošli ono što smo realno mogli sa postojećim sastavom. Ubuduće pri formiranju ekipa za karpatske ture po pitanju gornja četiri uslova jednostavno neće biti nikakvih kompromisa, jer jedino tako ona može da ide glatko, bez zastajkivanja, servisnih tajmautova i beskonačnog vitlanja neopremljenih vozila. Jednom rečju, jedino tako možemo da budemo dosledni svom sloganu da je – samo nebo granica. Morate biti načisto sa time da su Karpati najveći izazov, najveća pustolovina u koju jedan pasionirani ofrouder (a uz to i ljubitelj prirode) može da se upusti.
Cherokee koji vidite na slici, sa svoje 22 godine i 420.000 pređenih kilometara već pravi 4×4 oldtajmer, predvodio je sve juriše kroz kaljuge i vrtoglave strmine neustrašivo i tokom 12 dana nijednom nas nije izdao – izuzev kada smo forsirajući granje dobili granu koja se zabola upravo gde ne treba i pocepala kočiono i crevo za dotok goriva. Ali, i to su vešte ruke našeg Vojina rešile na licu mesta i veteran je nastavio dalje kao da mu ništa nije, jurišajući ka Karpatskim visinama u svojoj možda i poslednjoj velikoj avanturi pred zasluženu penziju.
Dva auta su nas, doduše, malo ranije napustila ne zbog havarija, već da bi se bolje pripremili za svoje sledeće putovanje – i to je bilo unapred dogovoreno. Još jedan je ostao kao tehnička podrška svom prijatelju u problemu čekajući deo u Borši, što znači da su samo dva realno bila zaista problematična . Trećem autu je pred kraj ture skinut kardan (došlo je do pomeranja čitavog zadnjeg mosta i visko na kardanu je zablokirao), kako bi mogao nekako da se dokopa Srbije u 4×2 varijanti. Ali, i to je dovoljno da konstatujemo da je jedna izuzetno raznovsna i dinamična trasa pomalo ostala u senci neadekvatnih vozila (ili neadekvatno pripemljenih).
. Pogledajte još jednom fejsbuk album, sada već sa skoro 300 odabranih fotografija: