Homolje mountains aren’t tall – they hardly exceed 1000 m at their highest point, but they’re a fantastic 4×4 playground of interconnected ridges with steep sides and numerous smaller and bigger stream and river valleys, ideal for exploring and searching creative ways to reach places. Springtime stretches a carpet of flowery meadows over Homolje, and early springtime such as the beginning of March (technically still winter) gives a rare opportunity to experience mud challenges while the higher mountains are still under a thick snow cover. This was one of such early springtime ventures into the wonders of Homolje.
Proleće se lagano primiče, ali ove blage zime u Homolju već vladaju prolećni uslovi, tako da možemo nesmetano istraživati nove puteljke. Dogovorili smo se da predstojećeg vikenda krenemo ka Zdravči kao krajnjem cilju, tražeći neki pristup kojim još nismo prošli.
U avgustu smo obišli kanjon Jagnila u istočnom Homolju, ali smo tek sada stigli da obradimo video materijal koji je tada snimljen. Imamo čast i zadovoljstvo da ovu lepotu prirode, do koje bi bilo teško stići i još teže je obići bez pokretljivosti koju nam omogućuje terensko vozilo, podelimo sa svima vama kroz dvadesetominutni film:
Poenta je ipak u onome što činite i impresijama koje steknete nakon što ugasite motor, zar ne? 😉
Неко запамти време поласка, како би знао колико је дуго, тј. брзо путовао до жељеног одредишта. Други пак пут претворе у низ доживљаја, заустављајући се на местима која им се допадну. Имам утисак да неки од мојих познаника и пријатеља на известан начин „одрађују“ годишњи одмор, као службени пут, управо зато што на исти начин бележе тајминг повратка, хрлећи натраг свакодневници, која нам свакако неће измаћи. Искрено, како год организовали пут, како се осећате у повратку? Да ли Вам тежњу да постигнете жељену релаксацију омета меланхолија што се све тако нагло завршило?
