Personal impressions from an offroad tour – from a hiker (written in Serbian)
Napisao: Dejan Jeremić – Jera
Krali smo lepotu uz pomoć benzina/dizela.
Popeli smo se na više vrhova, od toga 3 preko 2000m.
Nismo se namučili u tome.
Videli smo nevidjenu lepotu da se skroz naježiš.
Nismo dugo u lepoti uživali, iz auta do 1/2h a iz hodanja nešto više npr. do 2h u proseku.
Uživanje je bilo izuzetno jako kad ga merim, rekao bih jedno od najjačih po satu/minutu.
Stideo sam se se sebe jer sam došao veštački (iz mog ugla) tamo gde ne bih trebao da budem.
Želeo sam da ponovim ovo sve više puta mada ispočetka nisam znao zašto.
Falila mi je komunikacija sa lokalnim stanovništvom, onim iz sela/prave divljine>>> da ih se pita za pravac, porazgovara, oseti njihova energija.
Falilo mi je da se smrznem, pokisnem.
Nije mi falilo da se uplašim jer su nagibi (barem meni bili strašni).
Vetra je bilo.
Iz perspektive pešaka, bivšeg bicikliste, nikad vozača, instruktora speleologije, alpiniste pripravnika ali i ne hemičara jer on nije bio tamo.
Hvala Jero na iskreno i bez dlake na jeziku saopštenom ličnom utisku! Ima par napomena koje treba dati vezano za putovanje na kojem si učestvovao. Ono što je najbitnije reći jeste da je to bila organizovana 4×4 tura, svojom dinamikom i sadržajima prilagođena tradicionalnim konzumentima 4×4 tura, koji imaju dugogodišnju naviku da po vasceli dan vrte đevrek, i koje mnogo ne zanima da kojegde zaviruju, često zastajkuju i provode drugim sadržajima ispunjeno vreme na određenim lokalitetima u prirodi. Bila je to, dakle, jedna “volanocentrična” tura.
Da smo imali drugačiji sastav ekipe, moglo je to da izgleda i poprilično drugačije. Na primer, da su većinu činili pešaci, kojima je terensko vozilo samo sredstvo za transport između zanimljivih lokaliteta.
Dakle, vrlo je bitno razumeti kontekst i dominantna interesovanja i senzibilitet društva u koje se uključuješ.